Sama sam odgajala svoju ćerku nakon što nas je njen otac napustio kada je bila mala. Delile smo udoban dvosoban stan, i trudila sam se da joj ništa ne nedostaje. Uvek me je uveravala da će mi olakšati život kada bude samostalna. Na kraju se odselila, pronašla ljubav i finansijski me podržavala bez znanja svog partnera. Ali sada se sve promenilo na gore.
Nakon što je pobegla iz kandži kontrolisane majke, Ana se našla zarobljena u braku bez ljubavi. Traži savet kako da se nosi sa svojom novom stvarnošću.
Pišem ovo u stanju potpune frustracije nakon još jedne svađe sa svojom ćerkom. Ne mogu više da izdržim i moram da podelim svoju priču. Moj muž razume, ali mnogi naši prijatelji kažu: šta si očekivala, tvoja ćerka je sada udata, ima svoju porodicu. Njen muž je taj koji diktira njene postupke – naš omraženi zet! Kao da ju je isprao mozak! Naša ćerka
Podnela je zahtev za razvod kada sam bila u vrtiću, a moj otac je godinama morao da plaća alimentaciju. Viđali smo se povremeno, ali emocionalni teret je bio ogroman.
Postoji izreka, “Daleko od očiju, daleko od srca.” Često se podsećam na to nakon razgovora sa svojom majkom. Čini se kao da je zaboravila da ima ćerku, a ne samo sina. Barem se tako ponaša. Nakon što sam završila srednju školu, odselila sam se iz našeg malog mesta. Nisam videla budućnost za sebe tamo, pa sam spakovala kofere i otišla.
