Venčali smo se kada smo oboje imali dvadeset tri godine. U to vreme, već sam bila trudna. Upravo smo završili studije iz oblasti obrazovanja. Naše porodice nisu bile imućne, pa smo morali naporno da radimo kako bismo sastavili kraj s krajem. Preskočila sam porodiljsko odsustvo i odlučila se za hranjenje formulom. Bilo da je zbog stresa ili nečeg drugog, stvari su počele da idu nizbrdo od tada.
Nisam videla potrebu da doprinosim novcem jer sam mogla sama da priuštim skup poklon. Moja sestra ima 30 godina i udata je tri godine. Evo zašto bih volela da nikada nisam pristala na njen zahtev.
Sada imaju četvorogodišnjeg sina i žive u kući koju je njen suprug nasledio. Kuća je dobro održavana, njen suprug zarađuje dobru platu i vozi lep automobil. Takođe poseduje mali komad zemlje, koji deli sa svojom braćom i sestrama.
Moj brat sanja o raskošnom venčanju sa ogromnom listom gostiju, dizajnerskim odelom, vatrometom, limuzinom i svim mogućim dodacima. Problem je što ni on ni njegova verenica ne mogu to da priušte. Ipak, odlučili su se za ovu ekstravagantnu proslavu. Sada me moli da mu pozajmim novac, obećavajući da će mi vratiti u ratama. Ovo me stavlja u tešku situaciju.
