Upoznajte Jelenu, 38-godišnju ženu iz Srbije koja je uvek verovala da je briga o starijim članovima porodice jednostavan zadatak. Često je izražavala svoje mišljenje o tome kako ljudi treba da budu strpljiviji i ljubazniji prema svojim starijim roditeljima. Međutim, kada je preuzela odgovornost za brigu o svojoj majci, brzo je shvatila da su njene pretpostavke daleko od stvarnosti.
Pre deset godina, otac mi je predao ključeve svoje voljene kuće. Sada je njegovo prisustvo stalna senka, i osećam se zarobljenim u ciklusu obaveza i krivice.
Nakon žestoke rasprave sa mojim tazbinom, ostao sam suočen sa odlukom da li pokušati pomirenje ili ostati pri svom stavu. Tražim savete kako da se nosim sa ovom izazovnom situacijom.
Moja majka, Milena, sa 60 godina, odlučila je da napusti našu porodicu, ostavljajući mog oca, Marka, i mene, njihovu 32-godišnju ćerku, Anu, u neverici. Uvek sam mislila da su moji roditelji nerazdvojni dok moja majka, živahna žena puna životne energije, nije objavila svoju odluku da započne novo poglavlje bez nas. Ovako se naša porodica zauvek promenila.
Uvek sam verovala da porodične veze mogu izdržati svaki izazov. Sa 58 godina, mislila sam da će se ljubav prema članu porodice prirodno proširiti i na one koje oni vole. Međutim, nedavni vikend u našoj porodičnoj vikendici otkrio je tihi jaz između mene i moje snaje, ostavljajući me nesigurnom kako da popravim naš odnos.
Upoznala sam svoju ljubav sa fakulteta tokom druge godine studija. Naša povezanost bila je trenutna, i brzo sam počela da zamišljam zajednički život. Venčali smo se ubrzo nakon diplomiranja, odlučivši se za malu, intimnu ceremoniju. Moj otac je bio presrećan što me vidi tako srećnu. Njegov poklon bio je porodično nasleđe, simbol njegovog blagoslova. Ali kada se razboleo, reakcija mog partnera uništila je moje snove.
Kada se moj otac, Milan, preselio u naš dom u predgrađu Beograda kako bi se oporavio od operacije, mislila sam da će to biti privremeno rešenje. Međutim, njegovo prisustvo ubrzo je poremetilo dinamiku naše porodice, što je dovelo do sukoba stilova života i spoznaje da porodične veze ponekad mogu biti više obavezujuće nego utešne.
„Šta nije u redu s tim? Delimo dete!“ odgovorila je snaja. Zaista, nema ničeg lošeg u tome. Štaviše, Ana se razvela od svog prvog muža.
Imala sam samo 24 godine kada me je suprug napustio sa našom malom ćerkom, Anom. Tada je imala samo tri godine. Moj suprug je otišao jer nije mogao da se nosi sa odgovornostima porodičnog života – više je voleo da troši novac na sebe i svoju novu devojku nego na nas. Sada, godinama kasnije, moj odnos sa Anom je napet, a jednostavan zahtev da pomogne oko kuće doveo je do optužbi da pokušavam da joj uništim život.
Sve bi bilo u redu da se moj tata razvede od mame. Možda bih s vremenom mogla da se pomirim s tim, ali ne sada.
Moj muž i ja smo se venčali pre četiri meseca. On ima majku (razvedenu od oca) i stariju sestru koja je udata i ima dete. Svi žive u istoj kući, a mesec dana nakon našeg venčanja, i mi smo živeli s njima. Moja svekrva ima veoma tešku ličnost. Kad god mi muž nešto kupi, ona uvek pita: „A šta je sa mnom?“
Bez hvalisanja, mogu reći da sam, pored svojih spoljašnjih atributa, bila mlada za udaju kojoj su mnogi zavideli, sa sopstvenim dvosobnim stanom u Beogradu. Da, imali smo osećanja, ali
