Milan, penzionisani inženjer, oduvek je porodicu stavljao na prvo mesto. Njegova ćerka, Ana, i njen suprug, Marko, imaju četvorogodišnju ćerku, Milicu. Kada se Ana vratila na posao, Milica je počela da pohađa vrtić. Uprkos Milanovim naporima da bude deo Milicinog života, novi izazov stvorio je emocionalni jaz između njih.
Nakon žestoke rasprave sa mojim tazbinom, ostao sam suočen sa odlukom da li pokušati pomirenje ili ostati pri svom stavu. Tražim savete kako da se nosim sa ovom izazovnom situacijom.
Uvek sam verovala da porodične veze mogu izdržati svaki izazov. Sa 58 godina, mislila sam da će se ljubav prema članu porodice prirodno proširiti i na one koje oni vole. Međutim, nedavni vikend u našoj porodičnoj vikendici otkrio je tihi jaz između mene i moje snaje, ostavljajući me nesigurnom kako da popravim naš odnos.
Nije zato što su napustili svet, već zato što su napustili svoje odgovornosti. Moj bivši muž nikada nije davao obećanja, pa mu to ne zameram. Ali njegova majka
Gospođa Milena je u penziji već godinama. Gleda kroz prozor, pitajući se šta njene odrasle ćerke i sin sada rade. Hoće li doći da joj čestitaju rođendan? Možda će je bar pozvati? Ne čini se da žele da provode svoje slobodno vreme sa starijom majkom. “Sećam se kada me je muž ostavio sa troje dece. Nije želeo…”
U mnogim porodicama u Srbiji sa više dece, često se dešava da jedno dete postane miljenik jednog ili oba roditelja, dok se drugo oseća zapostavljeno i bez podrške. To je bio slučaj u našoj porodici. Svi su obožavali Marka, a ja sam bila autsajder. Moja majka je jednom rekla
Uprkos jasnim preferencijama moje ćerke, njene bake insistiraju na tradicionalnim igračkama. Razočaravajuće je videti odrasle kako ignorišu jednostavan zahtev deteta.
Naši životi su krenuli na bolje kada smo se suprug i ja penzionisali. Naša deca su odrasla i započela svoje porodice, a mi smo, kao penzioneri, preselili se u našu kuću iz snova daleko od gradske gužve. Čeznuli smo za mirom i harmonijom tokom celog života, ali u mladosti to je bio luksuz koji nismo mogli da priuštimo. Štedeli smo marljivo.
Pišem ovo u stanju potpune frustracije nakon još jedne svađe sa svojom ćerkom. Ne mogu više da izdržim i moram da podelim svoju priču. Moj muž razume, ali mnogi naši prijatelji kažu: šta si očekivala, tvoja ćerka je sada udata, ima svoju porodicu. Njen muž je taj koji diktira njene postupke – naš omraženi zet! Kao da ju je isprao mozak! Naša ćerka
Moj sin se oženio lukavom ženom koja ga je potpuno obuzela. Sada ga okreće protiv mene, tvrdeći da ne želim njegovu sreću i da mislim samo na sebe. Problem je što odbijam da zamenim kuće sa njima. Imam samo jedno dete, a moj muž je preminuo pre nekoliko godina. Odgajali smo ga u ljubavi i pružili mu sve što smo mogli.
On je tri godine mlađi od mene, pa su naši roditelji uvek delovali kao da ga favorizuju. Posebno tata. Škola je bila malo lakša: barem sam tamo mogla da pobegnem od stalnih poređenja.
Milica je učinila sve da razdvoji njihov brak. Čim je moja snaha rodila, preselila se kod svoje majke, tvrdeći da joj je potrebna pomoć. Moj sin je ostao bez ičega.
