Upoznala sam svog muža tokom studentskih dana, verujući da sam pronašla svoju srodnu dušu. Marko je bio pažljiv i pun ljubavi, a naša veza je delovala savršeno. Nakon fakulteta, zaprosio me je, ali smo odlučili da odložimo venčanje kako bismo izgradili karijere. Imala sam 26 godina kada smo se konačno venčali. Sada, sa 50 godina, ostavljena sam da sama prolazim kroz život.
Kao jedino dete u porodici, mogu sa sigurnošću reći da znam šta znači biti pod stalnim roditeljskim nadzorom. Od malih nogu, moji roditelji su pokušavali da kontrolišu svaki aspekt mog života. Moja mama je uvek bila anksiozna i teško je upravljala svojim emocijama. Moj tata je bio potpuno drugačija osoba, što je često izazivalo sukobe. Imala sam vrlo neobično detinjstvo i adolescenciju. U vrtiću sam tek počinjala da se razvijam.
Uprkos jasnim preferencijama moje ćerke, njene bake insistiraju na tradicionalnim igračkama. Razočaravajuće je videti odrasle kako ignorišu jednostavan zahtev deteta.
Kada se Milica preselila u svoj novi stan, nije očekivala da će njena komšinica, gospođa Jovanović, postati redovna posetiteljka koja traži grickalice. Uprkos početnoj ljubaznosti, Milica se ubrzo našla preopterećena stalnim zahtevima i pritiskom koji je to stavljalo na njen ograničeni budžet.
Naši životi su krenuli na bolje kada smo se suprug i ja penzionisali. Naša deca su odrasla i započela svoje porodice, a mi smo, kao penzioneri, preselili se u našu kuću iz snova daleko od gradske gužve. Čeznuli smo za mirom i harmonijom tokom celog života, ali u mladosti to je bio luksuz koji nismo mogli da priuštimo. Štedeli smo marljivo.
Pišem ovo u stanju potpune frustracije nakon još jedne svađe sa svojom ćerkom. Ne mogu više da izdržim i moram da podelim svoju priču. Moj muž razume, ali mnogi naši prijatelji kažu: šta si očekivala, tvoja ćerka je sada udata, ima svoju porodicu. Njen muž je taj koji diktira njene postupke – naš omraženi zet! Kao da ju je isprao mozak! Naša ćerka
Moj sin se oženio lukavom ženom koja ga je potpuno obuzela. Sada ga okreće protiv mene, tvrdeći da ne želim njegovu sreću i da mislim samo na sebe. Problem je što odbijam da zamenim kuće sa njima. Imam samo jedno dete, a moj muž je preminuo pre nekoliko godina. Odgajali smo ga u ljubavi i pružili mu sve što smo mogli.
Nazvao me lošom majkom, uzeo našeg sina i čak pretio da će mi oduzeti roditeljska prava. Umesto da se borim, odlučila sam da mu dam šansu. Dala sam mu mesec dana da se dokaže.
On je tri godine mlađi od mene, pa su naši roditelji uvek delovali kao da ga favorizuju. Posebno tata. Škola je bila malo lakša: barem sam tamo mogla da pobegnem od stalnih poređenja.
Podnela je zahtev za razvod kada sam bila u vrtiću, a moj otac je godinama morao da plaća alimentaciju. Viđali smo se povremeno, ali emocionalni teret je bio ogroman.
Odrastajući, moja majka je bila moj poverenik i vodič. Činilo se da me poznaje bolje nego što sam ja poznavala sebe, utičući na moje izbore i prijateljstva. Bio je šok shvatiti kako su njene suptilne manipulacije uticale na moj brak, vodeći ka bolnom putu samospoznaje i napetih odnosa.
Milica je učinila sve da razdvoji njihov brak. Čim je moja snaha rodila, preselila se kod svoje majke, tvrdeći da joj je potrebna pomoć. Moj sin je ostao bez ičega.
