„Pre Dve Godine, Moja Sestra Me Zamolila da Podelimo Troškove Poklona za Naše Roditelje. Sada Duboko Žalim Zbog Toga“

Pre dve godine, moja sestra, Ana, prišla mi je sa naizgled jednostavnim zahtevom: da podelimo troškove poklona za praznike za naše roditelje. U to vreme, činilo se kao razumna ideja. Ana se tek udala i još uvek se prilagođavala novom životu. Spomenula je da bi kombinovanjem naših resursa mogli da kupimo nešto zaista posebno za mamu i tatu. Pristala sam, misleći da će to biti lep gest i način da se zbližim sa sestrom.

Ana ima 30 godina i udata je tri godine. Ona i njen muž, Marko, su oboje vredni ljudi, ali su još uvek otplaćivali studentske kredite i štedeli za kuću. S druge strane, ja sam bila sama, imala stabilan posao i mogla sam sebi da priuštim skupe poklone. Nisam videla potrebu da doprinosim novcem za zajednički poklon, ali sam želela da podržim svoju sestru.

Prve godine smo kupili roditeljima vrhunski aparat za kafu. Bili su oduševljeni, i bilo je lepo videti njihovu sreću. Ana i ja smo podelile troškove ravnomerno i sve je izgledalo u redu. Međutim, kako su se praznici približavali sledeće godine, Ana je ponovo predložila da skupimo novac za poklon. Ovog puta je imala na umu luksuzni paket putovanja za naše roditelje.

Oklijevala sam. Paket putovanja bio je znatno skuplji od aparata za kafu, i znala sam da mogu sama da ga priuštim. Ali Ana je insistirala da bi to bilo divno iznenađenje za mamu i tatu. Nevoljno sam pristala da ponovo podelimo troškove.

Kako je vreme prolazilo, počela sam da primećujem obrazac. Ana bi uvek smišljala ekstravagantne ideje za poklone koje su bile izvan njenih finansijskih mogućnosti, ali unutar mojih. Svaki put bi me ubedila da podelimo troškove, čineći da se osećam krivom ako bih oklijevala. Postalo je jasno da se oslanjala na moju finansijsku stabilnost kako bi finansirala ove raskošne poklone.

Prošlog Božića je bio prelomni trenutak. Ana je predložila da kupimo roditeljima novi automobil. Bila sam šokirana smelošću te ideje. Automobil je bio ogroman trošak i nisam mogla da verujem da očekuje da pristanem na to. Kada sam izrazila svoje zabrinutosti, Ana me optužila da sam sebična i da ne brinem o sreći naših roditelja.

Osećajući se pritisnuto i krivo, nevoljno sam ponovo pristala. Kupili smo automobil i naši roditelji su bili presrećni. Ali radost je za mene bila kratkog daha. Finansijski pritisak ovih ekstravagantnih poklona počeo je da uzima danak. Počela sam da koristim svoju ušteđevinu i smanjujem sopstvene troškove samo da bih pratila Anine zahteve.

Poslednja kap koja je prelila čašu dogodila se ranije ove godine kada je Ana predložila da počnemo štedeti za kaparu za vikendicu za penziju naših roditelja. Nisam mogla da verujem šta čujem. Bilo je jasno da Ana nije imala nameru da prestane sa svojim ekstravagantnim darivanjem, i shvatila sam da sam sve vreme omogućavala njeno ponašanje.

Konačno sam odlučila da kažem Ani da više ne mogu sebi priuštiti deljenje ovih skupih poklona. Bila je besna i optužila me da sam je napustila i naše roditelje. Naš odnos je od tada napet i duboko žalim što sam ikada pristala na njen početni zahtev.

Gledajući unazad, volela bih da sam postavila granice od početka. Iako je važno pokazati ljubav i zahvalnost prema našim roditeljima, jednako je važno biti finansijski odgovoran i ne dozvoliti da krivica ili pritisak diktiraju naše postupke. Naučila sam tešku lekciju o važnosti postavljanja granica i zauzimanja za sebe.