„Moja ćerka me izdala: Nikada nisam mislila da je to moguće“
Želim da počnem od početka. Sama sam odgajala svoju ćerku, Anu. Pre mnogo godina, moj muž, Milan, nas je napustio sa gomilom problema i dugova. Bilo je potrebno neverovatno mnogo truda da sve to iznesem i odgajim Anu. Milan je, naravno, plaćao alimentaciju, ali taj novac nikada nije bio dovoljan da pokrije ni osnovne troškove.
Ana sada ima 16 godina, a njen otac se iznenada ponovo pojavio. Pronašao nas je preko društvenih mreža i direktno stupio u kontakt s njom. U početku sam bila oprezna, ali sam se nadala da se možda promenio i da želi da ispravi greške. Međutim, nisam očekivala ono što će uslediti.
Milan je počeo da obasipa Anu poklonima i pažnjom, stvarima koje ja nikada nisam mogla da priuštim. Vodio ju je u kupovinu, kupovao joj najnovije gedžete i čak joj obećao automobil za njen 17. rođendan. Ana je bila oduševljena i brzo se zaljubila u očevu novootkrivenu velikodušnost.
Pokušala sam da razgovaram s Anom o tome da bude oprezna i da se ne vezuje previše brzo, ali me je odbacila. Bila je zaslepljena iznenadnim prilivom materijalnih stvari i pažnjom koju je oduvek želela od svog oca. Bolelo me je duboko što je tako lako bila zavedena njegovim površnim gestovima.
Jedne večeri, Ana je došla kući s predlogom od Milana. Želeo je da se preseli kod njega u njegovu novu kuću u drugom gradu. Obećao joj je bolji život, bolju školu i više prilika. Ana je bila ushićena i molila me da joj dozvolim da ode.
Bila sam slomljena. Nakon svih žrtava koje sam podnela, svih neprospavanih noći radeći više poslova kako bih joj obezbedila sve što joj treba, bila je spremna da me napusti zbog čoveka koji nas je napustio kada nam je bio najpotrebniji. Pokušala sam da razgovaram s njom, objašnjavajući da Milanov iznenadni interes možda nije iskren i da bi lako mogao ponovo nestati.
Ali Ana nije htela da sluša. Optužila me je da sam ljubomorna i prezaštitnički nastrojena. Rekla je da pokušavam da je zadržim i sprečim u ostvarivanju boljeg života. Te reči su me duboko povredile i osetila sam izdaju koju nikada nisam mislila da ću doživeti od svoje ćerke.
Uprkos mojim prigovorima, Ana je odlučila da se preseli kod Milana. Dan kada je otišla bio je jedan od najtežih dana u mom životu. Gledala sam kako pakuje svoje stvari, jedva zadržavajući suze. Dala mi je brz zagrljaj i promrmljala zbogom pre nego što je izašla kroz vrata.
U nedeljama koje su usledile, pokušavala sam da ostanem u kontaktu s Anom, ali naši razgovori su bili kratki i napeti. Izgledala je srećno s Milanom, uživajući u svom novom životu ispunjenom luksuzom koji ja nikada nisam mogla da joj pružim. Svaki put kada smo razgovarale, osećala sam kako se udaljenost između nas povećava.
Na kraju, Ana je prestala da odgovara na moje pozive i poruke u potpunosti. Bila sam slomljena i osećala sam se potpuno napušteno. Ćerka koju sam odgajala s toliko ljubavi i pažnje izabrala je čoveka koji nas je jednom ostavio u našem najmračnijem trenutku.
Meseci su prolazili, a nisam čula ništa ni od Ane ni od Milana. Pokušavala sam da se fokusiram na svoj život, ali bol zbog gubitka ćerke uvek je bio prisutan, tinjajući u pozadini. Nisam mogla a da se ne pitam hoće li ikada shvatiti grešku koju je napravila ili će se ikada vratiti meni.
Kako je vreme prolazilo, naučila sam da živim s prazninom i izdajom. Pronašla sam utehu u prijateljima i malim radostima svakodnevnog života. Ali rana u mom srcu ostala je, stalni podsetnik na ćerku koja je izabrala nekog drugog umesto mene.