„Milica je Želela da se Ponovo Spoji sa Bivšim Mužem, ali je Njen Sin Tvrdoglavo Preferirao Očuha“

Miličina priča o prvoj ljubavi počela je u užurbanim hodnicima Srednje škole „Jovan Jovanović Zmaj“. Bila je druga godina, a Marko je bio maturant. Milica je bila klasična štreberka, uvek zabrinuta za svoje ocene i budućnost. Marko, s druge strane, bio je zvezda školskog fudbalskog tima koji je jedva prolazio razrede. Bili su neočekivan par, ali kako kažu, suprotnosti se privlače.

Marko nije mnogo obraćao pažnju na Milicu sve dok im se putevi nisu ukrstili tokom grupnog projekta u njegovoj završnoj godini. Miličina pedantna priroda dopunjavala je Markov opušteni stav i pronašli su ravnotežu koja je funkcionisala. Do kraja školske godine postali su zvanično par.

Njihova veza nastavila se kroz fakultet, dok je Milica pohađala lokalni univerzitet, a Marko je otišao na fudbalsku stipendiju van države. Razdaljina je bila teška, ali uspeli su da održe vezu. Nakon diplomiranja, venčali su se i nastanili u malom gradu gde je Marko našao posao kao trener srednjoškolskog fudbala, a Milica postala učiteljica u osnovnoj školi.

Njihove rane godine braka bile su ispunjene ljubavlju i smehom, ali kako je vreme prolazilo, počele su da se pojavljuju pukotine. Markov bezbrižan stav koji je nekada šarmirao Milicu sada ju je frustrirao. Osećala je kao da sama nosi teret njihovih odgovornosti. Često su se svađali i njihova nekada snažna veza počela je da slabi.

Kada je Milica otkrila da je trudna, nadala se da će ih beba zbližiti. Stefan se rodio i neko vreme stvari su izgledale bolje. Ali osnovni problemi u njihovom braku nikada nisu zaista nestali. Kada je Stefan imao pet godina, Milica i Marko su odlučili da se razvedu.

Milica se borila kao samohrana majka ali je na kraju pronašla utehu u novoj vezi sa Tomom, ljubaznim i pouzdanim čovekom koji je obožavao i nju i Stefana. Tom je bez problema preuzeo ulogu očinske figure i Stefan se veoma vezao za njega.

Godine su prolazile i Milica je počela da oseća nostalgiju za prošlošću sa Markom. Pitala se da li bi mogli ponovo da zapale staru iskru sada kada su stariji i mudriji. Kontaktirala je Marka, koji je takođe bio slobodan i otvoren za ideju ponovnog spajanja.

Međutim, kada je Milica pomenula ideju Stefanu, sada tinejdžeru, on je bio odlučno protiv. Stefan nije imao uspomena na svog biološkog oca i video je Toma kao svog pravog tatu. Odbijao je da upozna Marka ili čak razmotri ideju ponovnog povezivanja s njim.

Milica je bila rastrzana između želje da ponovo proživi prošlost sa Markom i sinovljeve nepokolebljive lojalnosti prema Tomu. Pokušala je da objasni svoja osećanja Stefanu, ali on je ostao nepokolebljiv. Napetost među njima rasla je i Milica se osećala sve više izolovano.

Na kraju, Milica je odlučila da ne nastavi vezu sa Markom zbog svog sina. Nije mogla podneti pomisao da Stefanu nanese još više bola ili konfuzije. Međutim, ova odluka ostavila ju je neispunjenom i sa osećajem žaljenja.

Milica je nastavila svoj život sa Tomom i Stefanom, ali pitanja „šta bi bilo kad bi bilo“ ostala su u njenim mislima. Često se pitala da li je donela pravu odluku ili je dozvolila strahu da diktira njene postupke. Nezavršena osećanja teško su joj ležala na srcu, stalni podsetnik na složenost ljubavi i porodice.