„Moj Bivši Suprug je Poludeo Kada je Saznao za Mog Novog Dečka: Prema Njegovim Rečima, Nemam Pravo da Budem Srećna Dok Naša Ćerka Ne Napuni 18 Godina“

Upoznala sam Jovana tokom poslednje godine fakulteta. Bio je šarmantan, sa osmehom koji je mogao da osvetli celu prostoriju. Brzo smo se zaljubili, i pre nego što sam shvatila, bili smo u braku. U početku je sve izgledalo savršeno. Ali kako je faza medenog meseca prolazila, Jovanovo pravo lice počelo je da se pokazuje.

Jovan je bio posesivan. Ispitivao bi me o svakoj sitnici—gde sam bila, s kim sam razgovarala, šta sam radila. U početku sam mislila da je slatko što mu je toliko stalo, ali ubrzo je postalo gušeće. Njegova narav bila je još jedan problem. Ljutio bi se zbog najmanjih stvari—pogrešno postavljene čarape, tanjira ostavljenog u sudoperi. Bilo je to kao da živim sa tempiranom bombom.

Uprkos crvenim zastavicama, ostala sam s njim. Imali smo ćerku zajedno, Milicu, i želela sam da to funkcioniše zbog nje. Ali kako je vreme prolazilo, postalo je jasno da ostanak zajedno nije u ničijem najboljem interesu. Stalna napetost i svađe uzimali su danak na svima nama.

Nakon mnogo razmišljanja, odlučila sam da podnesem zahtev za razvod. Bila je to jedna od najtežih odluka koje sam ikada donela, ali znala sam da je ispravna. Jovan to nije dobro podneo. Optužio me je da razaram našu porodicu i učinio proces što težim. Ali na kraju smo se zvanično razveli.

Po prvi put posle mnogo godina, osećala sam se slobodno. Fokusirala sam se na obnovu svog života i bila najbolja majka koju mogu biti za Milicu. Nekoliko godina kasnije, upoznala sam nekog novog—Marka. Bio je ljubazan, strpljiv i sve ono što Jovan nije bio. Počeli smo da se zabavljamo i po prvi put posle dugo vremena, osećala sam se istinski srećnom.

Kada je Jovan saznao za Marka, bio je besan. Pozvao me je i vikao na mene što sam nastavila dalje. Prema njegovim rečima, nisam imala pravo da budem srećna dok Milica ne napuni 18 godina. Optužio me je da sam sebična i da stavljam svoje potrebe ispred potreba naše ćerke.

Njegova reakcija me nije iznenadila, ali me ipak povredila. Pokušala sam da objasnim da moja sreća ne umanjuje moju sposobnost da budem dobra majka Milici, ali on nije želeo da sluša. Pretio mi je da će me odvesti na sud za puno starateljstvo ako nastavim da viđam Marka.

Situacija se brzo pogoršala. Jovan je počeo da dolazi nenajavljen kod mene kući, zahtevajući da vidi Milicu i ispitivao je o Marku. Bilo je uznemirujuće i plašila sam se za našu sigurnost.

Potražila sam pravni savet i rečeno mi je da dokle god nema štete po Milicu, Jovan nema osnova za puno starateljstvo. Ali stalni stres i strah od toga šta bi Jovan mogao sledeće da uradi uzimali su danak na meni.

Na kraju, morala sam doneti tešku odluku. Zbog Milice i mog sopstvenog mira, prekinula sam vezu sa Markom. Slomilo mi je srce što to moram učiniti, ali nisam mogla rizikovati da izgubim ćerku ili živeti u stalnom strahu od Jovanovog sledećeg poteza.

Sada se ponovo fokusiram isključivo na Milicu i pokušavam da navigiram zajedničkim roditeljstvom sa Jovanom najbolje što mogu. Nije lako, i ima dana kada osećam kao da jedva držim sve pod kontrolom. Ali za sada, to je jedini izbor koji imam.