„Moja Snaha se Preselila kod Svoje Majke Nakon Porodjaja: Prošle su Dve Godine i Moj Sin se Bori“
Kada se moj sin, Marko, oženio Jelenom, bila sam presrećna. Izgledali su kao savršen par, puni ljubavi i snova za budućnost. Ali sve se promenilo kada se njihova beba, Ana, rodila. Jelena je odlučila da se preseli kod svoje majke, Milice, zbog, kako je rekla, „dodatne pomoći.“ To je bilo pre dve godine, a moj sin se od tada bori.
Jelena i Marko su oduvek pričali o osnivanju porodice. Bili su uzbuđeni kada su saznali da očekuju bebu. Marko je radio dodatne sate kako bi uštedeo novac za bebu, dok je Jelena pripremala dečju sobu i čitala svaku knjigu o roditeljstvu koju je mogla pronaći. Bili su tim, spremni da zajedno suoče izazove roditeljstva.
Ali kada se Ana rodila, Jelenin stav se promenio. Postala je distancirana i povučena. Insistirala je da joj je potrebna majčina pomoć u brizi o bebi. Marko je bio zbunjen, ali podržavao ju je. Želeo je ono što je najbolje za njegovu ženu i dete, pa je pristao da Jelena i Ana ostanu kod Milice nekoliko nedelja.
Te nedelje su se pretvorile u mesece, a zatim u godine. Miličin uticaj na Jelenu postajao je sve jači. Ubedila je Jelenu da Marko nije sposoban da bude dobar otac i da ne razume potrebe novorođenčeta. Jelena je počela da veruje svojoj majci i počela da isključuje Marka iz njihovih života.
Marko je pokušavao sve da ponovo okupi svoju porodicu. Posetio bi Miličinu kuću svaki dan posle posla, nadajući se da će provesti vreme sa Jelenom i Anom. Ali Milica bi uvek našla razlog da ga drži podalje. Tvrdila bi da Ana spava ili da je Jelena previše umorna da ga vidi. Marko se osećao kao stranac u sopstvenoj porodici.
Situacija je uticala na Markovo mentalno zdravlje. Postao je depresivan i anksiozan, osećajući se kao da je podbacio kao muž i otac. Potražio je terapiju i pridružio se grupama podrške za očeve u sličnim situacijama, ali ništa nije pomoglo. Strašno mu je nedostajala njegova žena i ćerka.
Jelena, s druge strane, delovala je zadovoljno živeći sa svojom majkom. Imala je svu pomoć koja joj je bila potrebna sa Anom i nije morala da brine o odgovornostima supruge. Milica se brinula o svemu, od kuvanja obroka do plaćanja računa. Jelena je postala zavisna od svoje majke i izgubila iz vida svoj brak.
Markovi pokušaji komunikacije s Jelenom nailazili su na otpor. Optuživala ga je da ne razume njene potrebe i da nije dovoljno podržavajući. Marko se osećao bespomoćno i frustrirano. Voleo je Jelenu i Anu više od svega, ali nije znao kako da popravi njihovu slomljenu porodicu.
Kako je vreme prolazilo, Marko je shvatio da ne može nastaviti živeti u limbu. Morao je doneti odluku za svoje dobro. Sa teškim srcem, podneo je zahtev za razvod. To je bila najteža stvar koju je ikada uradio, ali znao je da je to jedini način da krene napred.
Proces razvoda bio je bolan i haotičan. Milica se pobrinula da Jelena dobije puno starateljstvo nad Anom, ostavljajući Marka sa ograničenim pravima na viđanje. Osećao se kao da je izgubio sve – svoju ženu, ćerku i osećaj svrhe.
Prošle su dve godine otkako se Jelena preselila kod svoje majke, a Marko se još uvek bori da obnovi svoj život. Viđa Anu vikendom, ali to nije isto kao biti punovremeni otac. Nedostaje mu porodica kakva su nekada bili i pita se da li bi stvari mogle biti drugačije da Milica nije umešala prste.
Markova priča podseća nas da ne završavaju svi brakovi srećno. Ponekad spoljašnji uticaji mogu razdvojiti porodice, ostavljajući za sobom trag tuge i gubitka.