„Snaha Okrenula Mog Sina Protiv Mene Zbog Zamene Kuća“
Moj sin, Marko, oduvek je bio moje mezimče. Kao samohrana majka nakon što je moj muž preminuo pre pet godina, činila sam sve što sam mogla da mu obezbedim dobar život. Živeli smo u udobnoj trosobnoj kući u mirnom naselju u Beogradu, gde je Marko odrastao okružen ljubavlju i pažnjom.
Kada je Marko upoznao Anu, bila sam presrećna zbog njega. Delovala je kao draga devojka i brzo su se zaljubili. Venčali su se prošle godine, i bila sam presrećna što vidim svog sina tako srećnog. Međutim, stvari su počele da se menjaju ubrzo nakon njihovog venčanja.
Ana je počela da pokazuje svoje pravo lice. Bila je manipulativna i imala je način da dobije ono što želi. Nije prošlo dugo pre nego što je počela da sadi seme nezadovoljstva u Markovom umu o našim stambenim aranžmanima. Živeli su u malom stanu u centru grada, a Ana je želela da se presele u veći prostor.
Jedne večeri, Marko i Ana su došli na večeru. Nakon što smo završili sa jelom, Ana je pokrenula ideju o zameni kuća. Predložila je da bi imalo više smisla da oni žive u mojoj trosobnoj kući, dok bih se ja preselila u njihov stan.
Bila sam zatečena tim predlogom. Ova kuća nosi toliko uspomena na mog pokojnog muža i život koji smo zajedno izgradili. To je moje utočište i nisam bila spremna da ga se odreknem. Ljubazno sam odbila, objašnjavajući svoje razloge.
Ana to nije dobro prihvatila. Optužila me je da sam sebična i da ne želim Markovu sreću. Rekla je da se držim prošlosti i ne razmišljam o budućnosti. Marko, koji je uvek bio pun poštovanja i razumevanja, počeo je da staje na njenu stranu.
Dani su se pretvorili u nedelje, a napetost među nama je rasla. Ana je nastavila da truje Markov um protiv mene. Govorila mu je da mi nije stalo do njegove sreće i da mislim samo na sebe. Marko je počeo da se distancira od mene, a naš nekada blizak odnos počeo je da se raspada.
Pokušala sam da razgovaram sa Markom, ali bio je zaslepljen Aninim uticajem. Verovao je svakoj njenoj reči i počeo da me prezire. Slomilo mi je srce što vidim kako mi sin izmiče.
Jednog dana, Marko je došao sam. Izgledao je ljutito i odlučno. Rekao mi je da ako ga zaista volim, pristala bih na zamenu kuća. Rekao je da Ana ima pravo – da sam sebična i da ne uzimam u obzir njihove potrebe.
Bila sam shrvana. Nisam mogla da verujem da mi sopstveni sin tako govori. Pokušala sam da objasnim svoja osećanja, ali nije želeo da sluša. Dao mi je ultimatum – ili ću pristati na zamenu ili će prekinuti sve veze sa mnom.
Nisam mogla da se odreknem svog doma, mesta gde imam toliko dragocenih uspomena. Tako sam, teška srca, rekla Marku da ne mogu pristati na zamenu.
Verno svojoj reči, Marko je prestao da dolazi i retko zove. Ana je uspela potpuno ga okrenuti protiv mene. Moj nekada živahan dom sada deluje prazno i hladno bez prisustva mog sina.
Često sedim u dnevnoj sobi, okružena fotografijama srećnijih vremena, pitajući se gde je sve pošlo po zlu. Bol zbog gubitka sina je nepodnošljiva, ali ne mogu se odreći jedine stvari koja me povezuje sa prošlošću.
Kako dani prolaze, držim se nade da će jednog dana Marko prozreti Aninu manipulaciju i vratiti se meni. Ali za sada, ostajem sa slomljenim srcem i praznom kućom.