„Može imati mnogo žena, ali samo jednu majku“: Ona je pukla na svoju snaju

Ana je žurila kroz prolaze lokalnog supermarketa, misli su joj bile zaokupljene dugim spiskom namirnica koje je trebala da kupi. Njen muž, Marko, zamolio ju je da pokupi nekoliko dodatnih stvari za njegovu majku, koja je dolazila na večeru te večeri. Ana je uzdahnula, osećajući težinu beskrajnih obaveza na svojim ramenima.

Dok je skretala u odeljak sa voćem i povrćem, slučajno je ispustila spisak za kupovinu. Pre nego što je uspela da se sagne i podigne ga, mladić joj ga je pružio. Njihovi pogledi su se sreli na trenutak, i Ana je osetila čudan osećaj poznatosti.

„Hvala,“ rekla je, ljubazno se osmehnuvši pre nego što je brzo nastavila ka odeljku sa mlečnim proizvodima. Nije imala vremena za ometanja; bilo je previše posla.

U međuvremenu, Marko je bio kod kuće, pripremajući se za posetu svoje majke. Znao je koliko njegova majka, Ljiljana, ne voli Anu. Ljiljana je oduvek bila previše zaštitnički nastrojena prema Marku i nikada nije propuštala priliku da kritikuje Anine kulinarske veštine, održavanje domaćinstva ili roditeljske sposobnosti.

Kada se Ana konačno vratila kući sa namirnicama, dočekao ju je prizor Ljiljane kako sedi za kuhinjskim stolom, prekriženih ruku i sa izrazom neodobravanja na licu.

„Kasniš,“ Ljiljana je odbrusila. „Večera je već trebala biti spremna.“

Ana je pregrizla jezik i počela da raspakuje namirnice. Znala je da se ne isplati raspravljati sa Ljiljanom; to bi samo pogoršalo stvari.

Kako je veče odmicalo, napetost u kući postajala je sve gušća. Ljiljana je nalazila zamerke u svemu što je Ana radila, od načina na koji seckala povrće do načina na koji je postavila sto. Marko je pokušavao da posreduje, ali njegovi napori bili su uzaludni.

Nakon večere, dok je Ana čistila u kuhinji, čula je žustru raspravu između Marka i njegove majke u dnevnoj sobi.

„Marko, zaslužuješ bolje od ovoga,“ rekla je Ljiljana. „Ona te ne ceni. Ne brine o tebi kao što bih ja.“

„Mama, molim te,“ odgovorio je Marko napetim glasom. „Ana je moja žena. Volim je.“

Ljiljana se nasmejala podrugljivo. „Ljubav? Ovo zoveš ljubavlju? Ne može ni da napravi pristojnu večeru.“

Ana je osetila knedlu u grlu. Oduvek je znala da joj Ljiljana nije naklonjena, ali čuti to tako otvoreno bilo je bolno.

Sledećeg jutra, Ana se probudila rano da pripremi doručak za Marka i njihovo dvoje dece. Dok je postavljala sto, Ljiljana je ušla u kuhinju.

„Ana,“ rekla je hladno Ljiljana, „moramo da razgovaramo.“

Ana se pripremila za još jedan krug kritika.

„Marko može imati mnogo žena,“ nastavila je Ljiljana, „ali ima samo jednu majku. I neću stajati po strani i gledati kako mu uništavaš život.“

Ana je osetila suze kako joj naviru na oči. Trudila se toliko da bude dobra supruga i majka, ali ništa što bi uradila nije bilo dovoljno dobro za Ljiljanu.

„Možda ste u pravu,“ rekla je tiho Ana. „Možda nisam dovoljno dobra za Marka.“

Ljiljanin izraz lica omekšao je na trenutak, ali se brzo pribrala.

„Bar razumeš,“ rekla je. „Sada uradi nešto po tom pitanju.“

Ana je provela ostatak dana u magli, prolazeći kroz svakodnevne obaveze ali osećajući se potpuno isključeno od svega oko sebe. Znala je da nešto mora da se promeni, ali nije znala šta da uradi.

Te večeri, nakon što su deca otišla na spavanje, Ana je sela sa Markom u dnevnu sobu.

„Marko,“ počela je nesigurno, „mislim da više ne mogu ovo.“

Marko ju je pogledao šokirano. „Šta misliš?“

„Mislim na nas,“ rekla je Ana drhtavim glasom. „Tvoja majka je u pravu. Nisam dovoljno dobra za tebe.“

Marko joj je pružio ruku i uhvatio njenu. „Ana, nemoj to govoriti. Volim te.“

„Ali to nije dovoljno,“ odgovorila je Ana. „Ne mogu više živeti ovako, stalno osećajući da tebe i tvoju majku izneveravam.“

Markove oči ispunile su se suzama. „Molim te nemoj me ostaviti,“ šapnuo je.

Ana odmahnu glavom. „Žao mi je, Marko. Jednostavno više ne mogu ovo.“

Dok je te noći pakovala svoje stvari i odlazila, Ana je osećala čudan osećaj olakšanja pomešan sa ogromnom tugom. Nije znala šta budućnost nosi, ali znala je da ne može nastaviti živeti u situaciji gde se stalno oseća nedovoljno dobrom.

Dok se udaljavala od kuće koja joj je nekada bila dom, Ana nije mogla a da se ne zapita da li je donela pravu odluku. Samo će vreme pokazati.