„Zašto Niste Mislili na Nas? Šta Ćemo Bez Automobila? Kako Ste Mogli?“ – Svekrva i Ćerka Besne
Kada smo moj muž i ja odlučili da prodamo naš automobil, mislili smo da je to najbolja odluka za našu porodicu. Želeli smo da uštedimo novac, smanjimo naš karbonski otisak i prigrlimo održiviji način života. Međutim, nismo očekivali negativne reakcije od moje svekrve i zaove. Bile su besne i nisu mogle da razumeju zašto bismo napravili tako drastičnu promenu.
„Zašto niste mislili na nas?“ uzviknula je moja svekrva, Milena, tokom porodične večere. „Šta ćemo bez automobila? Kako ste mogli doneti takvu odluku bez konsultacije s nama?“
Moja zaova, Ana, dodala je: „Ovo će nam sve otežati. Kako ćemo vas posećivati ili pomagati oko dece? Ovo je jednostavno nepromišljeno.“
Pokušala sam da objasnim naše razloge. „Želimo da uštedimo novac i smanjimo naš uticaj na životnu sredinu. Osim toga, živimo u gradu sa odličnim javnim prevozom. Možemo se kretati bez automobila.“
Ali Milena i Ana nisu bile uverene. Nastavile su da se raspravljaju, nabrajajući sve načine na koje će im naša odluka otežati život. Pričale su o tome kako neće moći da pozajmljuju naš automobil za obavljanje poslova ili u hitnim slučajevima, kako će morati da se oslanjaju na javni prevoz ili usluge deljenja vožnje, i kako će im biti teže da nas posećuju.
Moj muž, Marko, koji je u početku podržavao odluku, počeo je da koleba. „Možda su u pravu,“ rekao je kasnije te večeri. „Možda smo trebali bolje razmisliti.“
Osetila sam talas razočaranja. Mislila sam da Marko razume naše ciljeve i deli moju viziju održivijeg načina života. Ali sada se činilo kao da je više zabrinut za zadovoljavanje svoje porodice nego za pridržavanje našeg plana.
Narednih nekoliko nedelja bilo je napeto. Milena i Ana nastavile su da izražavaju svoje nezadovoljstvo kad god bi imale priliku. Zvale bi ili slale poruke Marku, podsećajući ga na sve načine na koje im naša odluka otežava život. Marko je postajao sve više pod stresom i razdražljiv, a naš nekada srećan dom bio je ispunjen svađama i tenzijom.
Jedne večeri, nakon još jedne žustre rasprave sa svojom majkom, Marko je seo sa mnom i rekao: „Mislim da moramo ponovo razmisliti o ovome. Ovo previše opterećuje našu porodicu.“
Osetila sam talas frustracije i tuge kako me preplavljuje. „Ali šta je sa našim ciljevima? Šta je sa razlozima zbog kojih smo doneli ovu odluku?“
„Znam,“ rekao je Marko, izgledajući poraženo. „Ali ne mogu podneti konstantan pritisak od strane moje mame i Ane. To nas razdvaja.“
Nevoljno sam pristala da počnemo tražiti novi automobil. Osećalo se kao korak unazad, ali nisam želela da izgubim muža zbog ove odluke. Pronašli smo polovan automobil koji se uklapao u naš budžet i kupili ga.
Milena i Ana bile su oduševljene kada su čule vest. Odmah su počele praviti planove za pozajmljivanje automobila za razne poslove i putovanja. Ali šteta je već bila učinjena. Napetost i svađe ostavile su trag na našem odnosu, a ja nisam mogla da se oslobodim osećaja razočaranja i izdaje.
Na kraju smo ponovo imali automobil, ali to je došlo uz cenu. Naš san o održivijem načinu života bio je stavljen na čekanje, a napetost u našem odnosu ostala je prisutna. Nisam mogla a da se ne zapitam da li bi stvari bile drugačije da smo ostali pri svom stavu ili da je Marko mogao izdržati pritisak svoje porodice.