„Odsutna Baka: Kada Blizina Ne Znači Prisutnost“

Živimo u užurbanom predgrađu Beograda, gde je život uvek u pokretu. Moj suprug i ja balansiramo između posla, školskih aktivnosti i svakodnevnog haosa podizanja dvoje energične dece. Ipak, usred vrtloga naših života, postoji upadljivo odsustvo koje mi teško pada na srce—moja svekrva.

Prošlo je skoro godinu dana od kada nas je poslednji put posetila. Živimo samo nekoliko ulica dalje, svega deset minuta vožnje, ali kao da je na drugom kraju zemlje. Poslednji put kada je videla svoje unuke bilo je na porodičnom okupljanju prošlog Božića. Od tada nije bilo poziva, čestitki za rođendan, čak ni poruke da pita kako su.

Pokušala sam da stupim u kontakt, predlažući kafu ili je pozivajući na večeru, ali svaki pokušaj je dočekan neodređenim izgovorima ili tišinom. Moj suprug, uhvaćen između svoje majke i svoje porodice, ne zna šta da radi. Slegne ramenima i kaže da je oduvek bila distancirana, ali ne mogu a da ne osetim bol za svoju decu.

Naša deca su mala—šest i osam godina—i obožavaju svoju baku. Često su pitali za nju, pitajući se kada će doći u posetu ili da li će nam se pridružiti na njihovim rođendanima. Ali kako su meseci prolazili bez reči od nje, njihova pitanja su se smanjila, zamenjena neizrečenim razumevanjem da baka jednostavno nije zainteresovana.

Provela sam bezbroj noći razmišljajući zašto je izabrala ovaj put odvajanja. Da li smo nešto uradili? Da li smo je nesvesno uvredili? Ili je jednostavno nezainteresovana da bude deo njihovih života? Neizvesnost me izjeda.

Razmišljala sam o tome da je direktno suočim, ali se bojim da bi to samo proširilo jaz između nas. Moj suprug predlaže da joj damo prostora, nadajući se da će se sama vratiti. Ali koliko prostora je dovoljno? Koliko dugo treba da čekamo nekoga ko izgleda kao da nas je izbrisao iz svog života?

Odsustvo bake nije samo nedostatak prisustva; to je praznina koja odjekuje kroz naša porodična okupljanja i prekretnice. Moja deca zaslužuju da poznaju svoju baku, da čuju priče o detinjstvu svog oca, da osete toplinu njenog zagrljaja. Umesto toga, ostaju im uspomene koje blede sa svakim danom.

Kako se praznična sezona približava, nalazim se kako strepim od neizbežnih pitanja rođaka o tome zašto nije tu. Umorna sam od izgovaranja za njeno odsustvo, umorna od pretvaranja da me to ne pogađa kada me očigledno pogađa.

Na kraju, ostajem sa više pitanja nego odgovora. Kako objasniti svojoj deci zašto neko ko bi trebalo da ih voli bezuslovno bira da ne bude deo njihovih života? Kako ih zaštititi od uboda odbijanja kada dolazi iz porodice?

Za sada, sve što mogu da uradim je da se fokusiram na ljubav i podršku koju imamo unutar naše neposredne porodice. Moj suprug i ja smo odlučni da našoj deci pružimo najbolje moguće vaspitanje, čak i ako to znači bez prisustva njihove bake.