„Zašto bih sada brinula o njoj? Upoznajte Marka, zlatnog dečka: Borba ćerke sa porodičnom dinamikom“

U mnogim porodicama u Srbiji, dinamika između braće i sestara može biti složena i puna tenzija. Ovo je posebno izraženo kada je jedno dete favorizovano u odnosu na drugo. U našoj porodici, moj brat Marko je bio zlatni dečko, dok sam ja, Ana, često ostajala u senci. Ovo favorizovanje ostavilo je trajne posledice na naše odnose i sada dolazi do izražaja kada je naša majka bolesna i potrebna joj je nega.

Odrastajući, bilo je jasno da Marko nije mogao da pogreši u očima naših roditelja. Bio je sportska zvezda, učenik sa svim peticama i šarmantni sin koji je mogao da osvetli svaku prostoriju. Roditelji su ga obasipali pohvalama i pažnjom, dok sam se ja trudila da dobijem makar delić njihovog odobravanja. Bila sam tiha, povučena osoba koja je više volela knjige nego društvena okupljanja. Moja dostignuća su često bila zanemarena ili smatrana nevažnim u poređenju sa Markovim.

Sećam se jednog posebnog događaja vrlo jasno. Bio je to dan moje mature, prekretnica koju sam teško postigla. Bila sam uzbuđena i nervozna, nadajući se da će me roditelji konačno videti onakvom kakva jesam. Ali čim je Marko ušao u prostoriju, sve oči su bile uprte u njega. Upravo je osvojio još jedan sportski trofej i roditelji nisu mogli da prestanu da pričaju o tome. Moja matura postala je fusnota u proslavi Markovog najnovijeg uspeha.

Kako su godine prolazile, ovaj obrazac se nastavio. Marko je otišao na prestižni univerzitet, dok sam ja izabrala manji fakultet koji je odgovarao mojim interesovanjima. Podrška roditelja njemu nikada nije izostala, ali njihovo interesovanje za moj život činilo se da još više opada. Osećala sam se kao autsajder u sopstvenoj porodici, stalno tražeći potvrdu koja nikada nije došla.

Sada je naša majka ozbiljno bolesna i potrebna joj je stalna nega. Otac nam je preminuo pre nekoliko godina, ostavljajući nas da donosimo odluke o njenom blagostanju. Naravno, svi su pretpostavili da ću ja preuzeti brigu o njoj. Na kraju krajeva, ja sam ćerka, a zar to nije ono što ćerke treba da rade?

Ali zašto bih sada brinula o njoj? Gde je bila kada mi je trebala njena podrška? Gde je bila kada sam se osećala usamljeno i nevidljivo? Moja majka je uvek imala vremena za Marka, ali nikada za mene. Nikada nije primetila moje borbe ili moja dostignuća. Nikada nije ponudila utešnu reč ili rame za plakanje. A sada očekuje da sve ostavim i brinem o njoj?

Marko je, naravno, i dalje zlatni dečko. Povremeno dolazi u posetu, donosi cveće i poklone, ali ima svoj život koji živi. Zauzet je karijerom i svojom porodicom. Ne može se očekivati da preuzme odgovornost za brigu o našoj majci puno radno vreme. Tako da teret pada na mene.

Pokušala sam jednom da objasnim svoja osećanja majci. Rekla sam joj koliko me povredilo njeno favorizovanje, kako me to pogađalo sve ove godine. Pogledala me je sa zbunjenošću i nevericom, kao da nije mogla da razume o čemu govorim. „Ali Marko te treba,“ rekla je. „Ne može ovo sam.“

I tu je opet bio fokus na Marku. Čak i u svom trenutku potrebe, nije mogla da vidi dalje od svog zlatnog dečka kako bi prepoznala moju bol. Uvek se radilo o njemu.

Tako sam ovde, rastrzana između dužnosti i ogorčenosti. Deo mene oseća obavezu da brine o njoj jer mi je majka. Ali drugi deo mene oseća opravdanost u tome da se udaljim, da pustim Marka da se nosi s tim jer je on uvek bio miljenik.

Na kraju, nema srećnog rešenja za ovu priču. Rane favorizovanja su duboke i ne zaceljuju lako. Moj odnos sa majkom ostaje napet, a moja ogorčenost prema Marku traje. Porodična dinamika je komplikovana i ponekad nema lakih odgovora.