„Zašto si tako tvrdoglava, mama? Nećemo te smestiti u starački dom“: Kuća je brzo prodata, a novac podeljen
Gospođa Kowalska je sedela u svojoj omiljenoj fotelji, gledajući kroz prozor poznati pejzaž svog malog rodnog grada. Drveće na koje se penjala kao dete, vrt koji je negovala decenijama i komšije koje su postale kao porodica tokom godina—sve to bilo je deo njene duše. Duboko je uzdahnula, znajući da će njena deca, Anna i Piotr, uskoro doći na još jedan „razgovor.“
Anna i Piotr su bili uporni u vezi sa prodajom kuće i preseljenjem gospođe Kowalske u grad. Tvrdili su da bi im bilo lakše da se brinu o njoj, da bi imala bolji pristup medicinskim ustanovama i da ne bi bila toliko izolovana. Ali gospođa Kowalska se nije osećala izolovano; osećala se kao kod kuće.
„Mama, moramo da razgovaramo,“ rekla je Anna dok je ulazila u dnevnu sobu, praćena Piotrom.
„O čemu?“ odgovorila je gospođa Kowalska, iako je već znala odgovor.
„O kući,“ rekao je Piotr direktno. „Pronašli smo kupca i nude dobru cenu.“
Srce gospođe Kowalske je potonulo. „Ne želim da prodam ovu kuću,“ rekla je odlučno. „Ovo je moj dom.“
„Mama, ne možeš više živeti ovde sama,“ rekla je Anna nežno ali odlučno. „Nije bezbedno.“
„Sasvim dobro se snalazim,“ odvratila je gospođa Kowalska.
„Ali dokle?“ uzvratio je Piotr. „Šta ako ti se nešto desi? Ne možemo dovoljno brzo doći da pomognemo.“
Gospođa Kowalska je pogledala svoju decu, videći zabrinutost u njihovim očima ali i odlučnost. Znala je da misle da rade ono što je najbolje za nju, ali nisu razumeli šta traže od nje da izgubi.
„Molim te, samo razmisli o tome,“ zamolila je Anna.
Gospođa Kowalska je nevoljno klimnula glavom, znajući da razmišljanje o tome neće promeniti njeno mišljenje, ali bi joj moglo kupiti malo vremena.
Dani su se pretvorili u nedelje, a pritisak od strane Anne i Piotra nije popuštao. Dolazili su češće, svaki put pokrećući temu prodaje kuće i preseljenja u grad. Gospođa Kowalska se osećala kao da je postepeno slabe.
Konačno, jedne večeri, nakon još jednog iscrpljujućeg razgovora, gospođa Kowalska je pristala da se sastane sa potencijalnim kupcima. Nadala se da će njihovo viđenje njene nevoljnosti učiniti da preispitaju svoju odluku.
Sastanak je bio kratak i poslovan. Kupci su bili mladi par koji je želeo da osnuje porodicu i voleli su šarm stare kuće. Gospođa Kowalska je mogla videti da će se dobro brinuti o njoj, ali to nije olakšalo situaciju.
Prodaja je brzo prošla, i pre nego što je gospođa Kowalska shvatila, pakovala je svoj život u kutije. Anna i Piotr su joj pomogli da prođe kroz decenije uspomena, odlučujući šta zadržati a šta pustiti.
Na dan preseljenja, gospođa Kowalska je stajala ispred svoje sada prazne kuće, osećajući dubok osećaj gubitka. Znala je da ostavlja više od zgrade; ostavlja deo sebe.
Gradski stan koji su Anna i Piotr pronašli za nju bio je moderan i udoban, ali se osećao hladno i bezlično u poređenju sa njenim starim domom. Gospođa Kowalska se trudila da se prilagodi, ali nije mogla da se oslobodi osećaja nepripadanja.
Njena deca su često dolazila u početku, ali kako je vreme prolazilo, njihove posete su postale ređe. Ipak su imali svoje živote.
Gospođa Kowalska je provodila većinu svojih dana sama, nedostajali su joj poznati prizori i zvuci njenog rodnog grada. Znala je da nikada neće zaista osećati kao kod kuće u gradu.
Na kraju, gospođa Kowalska je shvatila da iako su njena deca postupila iz ljubavi i brige, nisu razumela šta dom zaista znači za nju. A sada je bilo prekasno za povratak.